Priča o Tomi Luketiću, najvećem dobrotvoru Budve je priča o nepravdi, pohlepi …

Više od 40 hiljada kvadrata zemlje u strogom centru Budve koje je Tomo ostavio, danas su gotovo  u cjelosti uzurpirani,  a „građevinski lešinari“ i dalje  vrebaju preostali dio atraktivnih parcela, koji su pravim čudom izbjegle urbanističku groznicu.

Nekada najbogatiji čovjek Budve, koji sa svojom suprugom Stanicom nije imao djece, testamentom, koji je pročitan nakon smrti 1927.  jasno navodi „Poslije smrti moje žene Stane od sve moje pokretne i nepokretne imovine da se osnuje zaklada koja će nositi ime „Zaklada Toma i njegove žene Stane za obrazovanje djece iz Budve i Paštrovića“.

Tužna priča o humanom gestu jednog dobrotvora, priča je o Budvi u malom..

Ovaj veliki dobrotvor čije se ime i danas pominje, prema riječima njegovog unuka, istoričara, kniževnika, publiciste, bibliografa  dr Miroslava Mira Luketića rođen je na Svetom Stefanu 1864.

„Imao je starijeg brata Iliju. Obojica rano odlaze u Ameriku.

Naseljavaju se u Meksiku.  Bave  se poljoprivredom i trgovinom, imaju plantaže  pomorandži  i prodavnice hrane. Radeći sa svojim bratom Ilijom stiču lijepu imovinu  i zarađuju dosta novca. Ilija se  tamo razbolio i umro, a Tomo se svojom suprugom Stanom vratio u zavičaj  i nastanio u Budvi.

U Budvi  je izgradio veoma lijepu kuću i kupio oko 40.000 kvadrata obradive zemlje. Osnovao je u Budvi prvu bankarsku štedionicu, aktivno se bavio i politikom, pripadao je krugu uglednih rodoljuba koji su se pod Austrijom borili za ideje srpstva. Bio je veliki ktitor, izgradio crkve. Umro je u  Budvi 1927. i opelo mu je služilo devet sveštenika. Ostavio je testamenat kojim je svojoj supruzi ostavio na plodouživanje svoju imovinu sa obavezom da se poslije njene smrti osnuje Zaklada Toma Mirova Luketica i njegove zene Stanice” za školovanje djece iz Budve i Paštrovića”. Nažalost to nikada nije ostvareno“, ispričao je Luketić.

Velika vila koju je Tomo izgradio na samo 50 metara od budvanskog Staroga grada, nekada jedna od najljepših, dijelom je bila uništena u zemljotresu 1979, nakon čega je bez razloga, iako je bilo predviđena njena obnova, do temelja porušena.

Na 70 parcela, na koliko je podiljen veliki zemljišni kompleks Luketićeve ostavštine, od  starogradske marine do Jadranske magistrale, otet je.

Izgrađeno oko 30 kuća i stambenih zgrada, a na ostatak zemlje uknjižila se  Opština.  Izgradnja ne jenjava, a preostali slobodni dio zaklade,  meta je novih građevinskih poduhvata.

Decenije su prolazile, ali ni jedna od opštinskih vlasti  nije formirala zakladu. Potomci Tomovi, njegovi sinovci, već godinama unazad su vodili sudske sporove, kako bi  zaštitili imovinu od uzurpacije.

Formirana je bila Fondacija  „ Zaklada Toma Luketića i njegove žene Stane za obrazovanje djece iz Budve i  Paštrovića Sveti Stefana“, ali njihovi pozivi državi Crnoj Gori da  ispoštuje testamentarnu volju najvećeg budvanskog dobrotovora i kompletnu imovinu, koju je prije tri decenije nezakonito prisvojila Opština Budva, vrati, i dalje ostaju bez odgovora. I sud u Strazburu odbacio je njihovu tužbu.

Tomova imovina u katastru Budve, saglasno njegovoj volji nakon što je preminuo 1927, sve do 1991.  bila je uknjižena na Zakladu, kada se na volšeban način preknjižava na budvansku gradsku upravu.

Želja ovog  lokalnog heroja da se djeca iz Paštrovića stipendiraju novcem od njegove ostavštine, nažalost  još nije uslišena.